Oh, oh, pa čitanje s usta/lica je standardna stvar za svakog nagluhog (bio on toga svjestan ili ne...). Ja to radim izvrsno i to već godinama. Ne vidim problem...
Ovo za tišinu govorim pod uvjetom da sam onda već stara, tj. ne radim i ne brinem za nikoga (djeca itd.). Niti ja nisam išla u nikakvu specijalnu školu, niti znam znakovni jezik. Završila sam razno razne škole i fakultete, uključno i nižu i srednju muzičku školu i naučila tri strana jezika. Srećom po mene, sluh me do moje 30-e ipak služio dovoljno dobro.
Isto u svom okruženju imam jednu jedinu prijateljicu koja ima problem sa sluhom; ostali su svi čujući.
Meni u cijeloj toj priči najveći problem predstavlja posao. Moram zaraditi svaki mjesec dovoljno da prehranim obitelj i platim kredit, a to mi je sve teža misija uz gubitak sluha. Da ne govorim da treba mijenjati vrstu posla da se prilagodi novonastalom stanju. Što možeš raditi ako se ne možeš javljati na telefon?? Doktor mi veli da se neki ljudi s implantatom uspiju naviknuti na telefon, a neki ne...
To su stvari koje mene beskrajno više muče od nekakvog pjeva ptičica (o čemu lupetaju brošure za slušna pomagala), pa čak i glazbe koju toliko volim (dogurala sam i do muzičke akademije...)...
Kažeš da je s implantatom bolje... To sama najbolje znaš, ali... što je s "ruksakom"? Moraš ga stalno nositi. A implantat je jako uočljiv, barem na slikama... (Ne poznam nikoga tko ga ima, pa nisam imala priliku vidjeti u živo.) Moji aparati su diskretni, pa ne moram ništa objašnjavati cijelom svijetu... Moja okolina zna i to je dovoljno. A onako bi valjda svi buljili u mene ko da sam svemirac...
Zato bih ti bila zahvalna da napišeš kako ti život s implantatom izgleda i kako se nosiš sa svim problemima koje on sa sobom nosi...
Da, citanje sa usana je standardno za svaku nagluvu osobu, ali je neugodno kada ostecenje postane vece od 95% po Fowler-Sabineu. Ja sam to radila odlicno, toliko dobro su ljudi gledali sa zaprepascenjem kada bih im rekla koliko mi je ostecen sluh.
Da, implantat moram da nosim stalno, ali ne vidim u cemu je u tom delu razlika u odnosu na aparate. Moj model je zausni, jeste veci od slusnih aparata, ovih danasnjih, ali nisam sigurna da jeste od modela koji sam nosila kao klinka, krajem sedamdesetih, mislim na deo koji ide iza uha. Ono sto se razlikuje jeste deo koji se kao magnet kaci, ali to nije tako strasno kao sto na prvi pogled izgleda. Ne vidi se, imam dugu kosu, oduvek sam je tako nosila, bas zbog aparata... Ne stidim se zbog toga sto imam ostecen sluh, ali prosto nemam potrebu da svakome to objasnjavam. Ko treba da zna, zna, ostali u komunikaciji sa mnom to ne primecuju i nemam razloga da im bilo sta objasnjavam.
Telefon... Trebalo mi je vreme da se naviknem, sada uglavnom mogu normalno da komuniciram, ali desi mi se da ponekad neku osobu ne mogu bas savrseno da razumem... Ako ukljucim spikerfon sve dobro razumem. Potpuno normalno zivim i radim... Najveci nedostatak osecam na odmoru, na plazi, jer kada skinem implant na to uho ne cujem bas nista... Ima mnogo vise prednosti, nego nedostataka, ne moram da citam sa usana, mnogo bolje razumem govor u bucnijim uslovima, na primer u gradskom prevozu... Nemam vise strah da cu doci do faze da ne cujem bas nista...
